LETNJA ODISEJA NA KEFALONIJI

Jedna od brojnih uvala na Kefaloniji

Kefalonija je ostrvo koje će vas, očarati već na prvi pogled - sva vam je nepoznata, a kao da ste već na njoj boravili mnogo puta. Gde god krenete, opija vas miris ruzmarina, origana, timijana, žalfije, majčine dušice i nane, pa imate utisak kao da ste se preporodili, a tek ste stigli; iznad vas - Sunce koje prosipa svoj sjaj po belim kućama i kamenu, a pred vama - ogromno plavetnilo Jonog mora na kojem su zlatokose nimfe i zavodljive sirene sluđivale i ratnike i ribare.

U tom beskrajnom plavetnilu smestila se Kefalonija, najveće jonsko ostrvo sa 250 km prelepih plaža, čiju je zanimljivu istoriju najbolje opisao Luis de Bernijer u svom bestseleru «Mandolina kapetana Korelija» po kojem je 2000. godine snimljen istoimeni film sa Nikolasom Kejdžom i Penelope Kruz u glavnim ulogama. Tako se Kefalonija proslavila širom sveta i počela da privlači turiste, mada je ona još uvek neistražena i netaknuta -ostrvo kao  stvoreno za letnju odiseju.

Fiskardo - gradić na Kefaloniji

Dok se vozimo krivudavim obalskim putevima kroz brda (iznajmili smo auto kod «Mercury rent-a-car» u neposrednoj blizini hotela «Kefalonija Palas», 250 evra za 7 dana) smenjuju se zeleni maslinjaci i beli zaseoci, sve jedan lepši od drugog, prepuni crvenih buganvilija, taverni i kućica iz bajki. Kefalonija je puna mira, tišine i spokoja, mada ima dosta turista, ali oni kao da su neki potpuno drugi narod u odnosu na stanovnike ostrva.

Ljubazni Kefalonjani odlično govore engleski, ali i druge svetske jezike kao naši domaćini Pavlos i Nestoras (vlasnik turističke agencije «Carpe Diem» u Liksuriju, drugom po veličini gradu na ostrvu). Možda im bolje radi «kefalo» (glava na grčkom), a Kefalonija je «glava» arhipelaga u Jonskom moru), tako da u postojbini jednog od najvećih grčkih junaka, Odiseja, svi kao da nose u sebi poneku njegovu osobinu: vredni stanovnici Kefalonije su odlični trgovci i brodograditelji, ali kao moreplovcima im sigurno nema premca, jer provedu više decenija u okeanskim plovidbama, a ne zaborave svoju otadžbinu kojoj se vraćaju puni ljubavi, ali i punih džepova i ostavljaju joj velike novčane priloge. Oni su, posle razornog zemljotresa 1953. godine, svojim bogatim donacijama najviše pomogli u obnovi Kefalonije. Zahvaljujući njima i emigrantima iz celog sveta, obnovljen je i glavni grad Argostoli u kojem možete uživati u šetnji pešačkom promenadom pored mora, ali i u venecijanskim trgovima, muzejima, pozorištima, crkvicama i vilama skrivenim iza crvenih buganvilija. Tu su i elegantni italijanski restorani «Kapetanova mandolina» i «La Gondola», raskošna kafeterija «Antika» u glavnoj ulici Litostroto i čuvena poslastičarnica «Premijer» gde možete probati domaći sladoled od kozjeg mleka (nije za one koji paze na liniju, jer posle dve kugle imate osećaj da nećete ništa više jesti naredna dva dana).

Liksuri je podignut na Palikiju, jednom od dva poluostrva koji «odskaču» od glavnog kopna što Kefaloniji na snimcima iz aviona daje neobičan oblik. Kao u Boki Kotorskoj, put od Liksurija do Argostolija, skraćuje se polučasovnom vožnjom trajektom.

Na Kefaloniji imate privilegiju da sledite morske puteve Odiseja - kralja Itake ili da plivate u kristalno čistom i nestvarno plavom moru. Svaka plaža podseća na onu iz filma, a uvala Mirtos (jedna od pet najlepših na Mediteranu) iako prelepa, teško je dostupna (za razliku od drugih plaža na ostrvu), pa je filmska ekipa na plaži Andisamos snimala kadrove koji će Kefaloniju trijumfalno izvesti na svetsku turističku pozornicu. Turistima se naravno preporučuje i izlet brodom do ostrva Itake, širom sveta poznatog po Homerovim epovima Ilijadi i Odiseji, ali i kao postojbini grčkog heroja Odiseja. Ljubitelji pešačenja uživaće u šetnjama kroz Nacionalni park Enos na planini obrasloj u četinare (najveći vrh oko 1700 metara) i obilasku arheoloških iskopina, pećina, srednjevekovnih manastira, venecijanskih palata i ribarskih kućica.

Hotelski kompleks «Kefalonija Palas», impozantno zdanje u kojem smo bili smešteni, udaljen je šest kilometara od Liksurija - drugog po velični ostrvskog grada. Glavna zgrada i niz belih dvospratnica sa hotelskim sobama obrazuju amfiteatar oko ogromnog bazena gde većina gostiju provodi više vremena, zbog kafića s muzikom, besplatnih ležaljki i suncobrana (na plaži se plaća jedno i drugo, po dva evra za svaki komad «nameštaja») i animatora, ali i sportskih zanimacija u kojima najvažnije mesto pripada vaterpolu. Pored hotela nalazi se i plaža neobičnog imena Ksi sa neobičnim peskom crvene boje, koja je urasla u stene od gline čije deliće možete odlomiti i mazati se njima, jer imaju lekovito dejstvo (za kožu, reumatske probleme), pogotovo u kombinaciji sa morskom vodom.

Raj na Mediteranu

Iako gosti «Kefalonije Palasa» više vole bazen, nego plažu, ipak na prvom mestu je restoran čiji su zidovi prepuni nagrada «za najbolju hotelsku hranu u Grčkoj» što zvuči kao fraza, ali uopšte nije tako, jer imate utisak kao da ste došli u kuću u kojoj domaćin ne zna sa čime bi vas pre ugostio. Nema šta nema, a najtraženiji su specijaliteti od jagnjetine, ribe (losos na sve načine), paradajza, patlidžana i čuvenog kefalonijskog feta sira pripremljenog od 70 procenta ovčijeg i 30 procenata kozijeg mleka, zatim pile u limunovom soku i zečiji gulaš.

Svako veče, Fotis Rigatos, šef restorana koji je mnogo više od toga jer se vidi da je kulinarstvo njgova strast, ljubazno pozdravlja svoje goste iz cele Evrope na engleskom, francuskom, nemačkom, italijanskom i srpskom jeziku. Preporučuje im koji su specijaliteti «hit» te večeri i objašnjava da se bilo koji problem lakše rešava uz ukusnu večeru. Nije važno da li je to neki specijalitet od ribe ili lisnatog testa, musaka ili «riganada» (svež hleb premazan maslinovim uljem, natopljen sosom od paradajza, posut origanom, s malo fete odozgo) - važno je da je spremljen s ljubavlju. I naravno zaliven čuvenim belim vinom «robola sa Kefalonije», posle čega se i slatkiši od sirovog i ušećerenog badema još lepše tope u ustima.

Marina Jungić- Milošević, e-mail : Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Photo - Milorad Milošević