[AstroZenit] - Maja Mandić - Razgovor s povodom

Maja Mandić - Razgovor s povodom



 

 

 

 

Maja Mandić se ne eksponira u javnosti mnogo, iako je pisac nekoliko knjiga, predavač na mnogim seminarima, ali malo ko, osim onih retkih ozbiljnih učenika ezoterijskih veština, ili onih koji su potražili njenu stručnu pomoć kao psihologa, kako u lečenju individualnih poremećaja ličnosti tako i u lečenju parova, u okviru tzv.porodične terapije znaju za nju.

Kada se uđe na njen sajt www.arkonmaja.com nalaze se teme kojima se malo koji diplomirani psiholog bavi kod nas, mada je u svetu to uobičajeno da se ezoterija proučava, osim od strane pojedinaca od kojih je mnogi zloupotrebljavaju u finansijske svrhe, i zvanični instituti za parapsihološka istraživanja.

Kako se na sajtu mogu naći teme kao što su KABALA, MAGIJA, AURA,REGRESIJA, REDOVI LJUBAVI, pitanja se odnose na način na koji je u svojim tretmanima spojila u zvaničnu psihologiju sa parapsihološkim saznanjima i iskustvima.

Moram da napomenem da sam kao što znate, saznala za vas i došla do vašeg telefona preko prijateljice koja je i sama lekar, internista, i koja mi je preporučila vas kao osobu koja je po njoj najmerodavnija za ovu vrstu razgovora. Prvo što ste mi rekli na početku našeg neobaveznog razgovora je da se vi ničega ne plašite, da zapravo nemate osećaj straha, na čemu sam vam iskreno rečeno pozavidela. Kako ste došli do tog stupnja razvoja svoje ličnosti ? Da li putem tretmana koje radite sa drugima, ili je to crta vašeg karaktera ?

Draga Jasnimnka, verovatno nisam bila baš sasvim jasna. Nije tačno da nemam strahove. Istinito bi bilo da kažem da sam najveći deo strahova koji su me mučili u prošlosti ili prevazišla ili ih držim pod kontrolom. Rekla sam vam da nemam strahova, u smislu, da nijedan strah koji se danas probudi u meni ne može da me zaustavi u delanju i akciji, i da nijednom strahu ne dopuštam da upravlja mojim životom.

Strah je deo našeg života, on je prirodan mehanizam ličnosti i može biti racionalan ili iracionalan. Strah ima nekoliko funkcija. Prva je da nas opomene, najčešće da imamo posla sa nečim novim ili nedovoljno poznatim. Kada osetimo ovu prvu vrstu straha onda znamo da je potrebno da učimo i stičemo nove veštine da bi kroz savladavanje straha rasli kao ličnost. Strah je takođe i osećanje kojim nas nesvesni um šititi od mogućih povreda i ličnog bola. Mnogi naši strahovi su vezani za iskusva iz prošlosti, posebno iz detinjstva, kada smo bili mali, nemoćni, bez podrške, i sa tog nivoa smo opažali problem. Ali sada smo odrasle osobe, a strah je još uvek ostao.

Ja sam u svom dosadašnjem životu imala tri velika straha - od zmija, od zubara i od javnih nastupa. Sva tri straha su bila parališuća i veoma jakog intenziteta. Stah od zmija sam prevazišla radom na svojim snovima i različitim kreativnim duhovnim tehnikama. Paniku od javnih nastupa sam savladala kroz geštalt psihoterapiju, i time što nikad nisam odbila javni nastup. Užas od zubarske stolice se rešio sam od sebe, tako što su se pojavili privatni stomatolozi nasuprot socrealističkom stomatološkom pristupu poznatom kao vađenje živca na živo, uz retku upotrebu anestetika.

Dakle da rezimiram. Ja sam se zaista borila i tražila načine da se rešim svojih strahova. U tome sam mnogo zahvalna i dobrim ljudima i profesionalcima koji su mi pomogli da to uradim. Bez njihovog znanja i veštine taj put bi verovatno bio mnogo trnovitiji i dugotrajniji.

Kada smo se srele prvi put, vi ste rekli da imate utisak da me odnekud poznajete, a ja sam vam odgovorila da i ja imam takav osećaj, mada nikada nisam bila ni na jednom vašem seminaru, niti znam da sam vas ikada ranije srela. Doduše čitala sam vašu knjigu o Tarotu ali ime autora nisam povezala sa vama pri susretu. Da li mislite da sam ja čitajući vašu knjigu uspela da vas nesvesno vizelizujem, ili li je to rezultat dela vaše energije koju ste Vi preneli na knjigu dok ste je pisali što je kod mene stvorilo utisak da Vas poznajem, ili je u pitanju nešto drugo ? Mnoge osobe imaju slične doživljaje pri prvom susretu s nekim. Kako Vi to objašnjavate kao psiholog a kako kao poznavalac ezoterije ?

Kao psiholog, rekla bih vam da su nam neki ljudi jednostavno bliski i slični po psihološkom sklopu, stavovima, načinu ophođenja, socijalnoj populaciji. Sa njima mnogo lakše komuniciramo i uspostavljamo kontakt. Takođe, mi smo skloni da kao poznate i prijateljske, procenjujemo osobe koji imaju neke fizičke i mentalne sličnosti sa našim roditeljima, rođacima ili dragim ljudima.

S druge strane, postoji mnogo više informacija o nekoj osobi, koje mi uzimamo u obzir a najčešće ih nismo svesni. Kada gledamo nekog na televiziji, ili predavanju koje drži, čitamo nečije pismo, ili knjigu, kao u vašem slučaju, pored toga što sledimo određeni način mišljenja i povezivanja ideja koji ima lični pečat, mi takođe osećamo nečiji senzibilitet i na neki način stupamo u bliski mentalni kontakt sa tom osobom.

Ako stvar posmatram sa ezoterijske tačke, onda bi naša biliskost i prepoznavanje mogle da se objasne takođe na nekoliko načina. Prema teoriji polja, ceo univerzum i sva bića su povezana u matriksu zajedničke energije. Na taj način možemo, recimo, da osetimo kada se nešto događa sa našim prijateljem u Americi. Isto tako, kada smo se vi i ja prvi put srele, pa čak i pre toga, naše aure su razmenile informacije i energiju.

Takođe, prema teorijama koje se bave prošlim životima, većina ljudi koji stupaju u kontakt jedno sa drugim u ovom životu, takođe su se poznavali i bili u međusobnim bliskim interakcijama i u prošlim životima. Tako da se, prema tom načnu tumačenja, vi i ja ustvati znamo, samo smo zaboravili odakle, kako i šta smo zajedno radile.

Interesuje me da li Vi na seminarima o auri, magiji, kabali, ezoteriji imate polaznike npr.koje procenite kao psiholog da baš nisu pogodni za te teme, zapravo da su isuviše podložni strahovima i sugestijama, i da bi to znanje koje dobiju na seminaru moglo da se na neki način negativno odrazi na njihovu psihu, jer morate priznati da su to oblasti znanja i drevnih veština koje mnoge plaše ?

Ljudi koji se plaše i koji nisu psihički stabilni ne mogu, i ne treba da se uključe na seminare koji se bave spiritualnim razvojem. Primarni zadatak svake osobe je prvo da učini svoju ličnost zrelom, stabilnom, uspešnom i psihološki funkcionalnom u egzistencijalnom, materijalnom, emotivnom i mentalnom smislu. Tek na takvoj solidnoj osnovi mogu da se razvijaju duhovne sposobnosti i da se stupi u oblast ezoteričnog.

Psihološke tehnike su usmerene na rešavanje psiholoških problema i one to odlično obavljaju. Tehnike za duhovni razvoj su namenjene duhovnom razvoju i različitim spiritualnim postignućima. One ipak indirektno aktiviraju nerazrešene psihološke probleme, bilo nesvesne ili svesne, u cilju sveobuhvatnog i potpunijeg razvoja ličnosti. Ukoliko je ličnost dovoljno zrela, psihički jaka, stabilna i funkcionalna ona može uporedo da rešava lične probleme i da ostvaruje duhovni napredak.

Da li vam se dešavalo da dođe kod vas potencijalni učesnik nekog vašeg seminara i pita vas kao psiholga šta Vi mislite šta je za njega najbolje da pohađa, zapravo da li preuzimate na sebe odgovornst da mu to sugerirate ili ne ?

Početnicima obično savetujem da počnu od nekih lakših i konkretnijih seminara kao što su čitanje aure, pranično lečenje ili astralna projekcija, da bi se upoznali sa osnovama ezoteričnih teorija i pogleda na svet, i stekli neko bazično iskustvo u radu sa energijama i njihovim delovanjem. Takođe, da bi sebe osetili u novom sistemu i procenili koliko im odgovara, kako reaguju i šta dobijaju. Svakom preporučujem da prođe kroz neki oblik psihoterapije da bi mogao da bude celovitija, uspešnija, zrelija, stabilnija i funkcionalija ličnost.

Doživela sam susret sa jednim mlađim čovekom koji je ušao u jednu prostoriju i videla ga u oblaku magle. Bila je vrućina i ja sam mislila da mi nije dobro, da imam vrtoglavicu, ili da mi nije nešto u redu sa očima. Ispostavilo se da je on bioenergetičar, sa titulom najboljeg iscelitelja sveta, na osnovu testova i diploma koje je polagao van naše zemlje. Rekao mi je da sam ja videla njegovu auru. Docnije mi se to nije ponovilo pri susretu sa njim, iako smo postali dobri prijatelji, ali uvek imam osećaj da on nekako na sprecifičan način „zrači". On ima svoje tumačenje toga, a mene interesuje vše, jer se to može desiti ili se desilo nekim našim čitaocima, a da nisu ni znali da su auru neke osobe spontano videli. Da li je to predznak nečega, da treba da se bave bioenergijiom ili znači nešto drugo ?

Kada prvi put sretnemo neku osobu, mi smo vrlo senzitivni na njenu auru, odnosno, na energetsko polje koje je okružuje. Ljudi koji se bave spiritualnim razvojem, pa naravno i bioenergetičar o kome govorite, obično imaju donekle drugačiju auru od većine ljudi. Njihova aura je čistija, elastičnija i mnogo puta jača od prosečne aure. Već na razdaljini do metar, naše aure prožimaju jedna dugu i deluju međusobno, razmenjujući informacije i energiju. Tako ste i osetili njegovu snagu i specifičnost aure i to je verovatno dovelo do fenomena koje ste opisali. U kasnijim susretima su se vaše aure da tako kažem "poznavale" pa je zbog toga navedeni fenomen izostao.

Svakom od nas se verovatno dogodio neki slični fenomen. Mi osećamo tuđu energiju preko svoje aure i sistema čakri a ponekad je i vidimo. Zato smo u prisustvu nepoznate osobe odjednom opušteni i raspoloženi ili nasuprot tome osetimo strah, stezanje u stomaku i otpor. Ponekad vidimo oko nekih osoba izmaglicu ili određenu boju, ostimo čudan miris, talas odbojnosti, hladnoće ili prijatnosti pa mislimo da nam nešto nije u redu sa očima ili percepcijom.

Kada sam pročitala vaš sajt i videla čime se sve bavite, sve mi je to dosta poznato, ali moram priznati da nisam uspela, sama uz pomoć knjiga da savladam npr. bioenergiju. Znači li to da ja nemam dovoljno svoje energije ili da jednostavno ta vrsta ezoterijske tehnike nije za mene ?

Različitim osobama odgovaraju različiti sistemi duhovnog razvoja, u zavisnosti od sklopa ličnosti, interesovanja i potencijala. Svi smo talentovaniji ili skloni jednom sistemu, recimo kao vi astralogiji, nego nečem drugom. Taj sistem radimo sa lakoćom, brzo učimo, lako ovladavamo materijom i postižemo majstorstvo. Drugi sistemi su nam dosadni, teški ili nezanimljivi. Niko ne može u svemu da bude dobar.

Na početku smo svi katastrofalni. Takav je zakon univerzuma. U određenim oblastima, u kojima sam sada prilično dobra, na početku sam bila potpuni duduk i osećala sam se glupom, nesposobnom i spetljanom.

Ono što verujem je da, ukoliko se zaista potrudimo, istrajemo, posvetimo neko vreme ispravnim vežbama i proučavanju teorije, da to uvek proizvede bar osnovne rezultate i pomogne razvoju određene sposobnosti na viši nivo.

Učenje iz knjiga je dobro, ali se obično brže, lakše i sa manje muke i konfuzije napreduje uz osobu koja je već stekla određenu veštinu, ima iskustvo i zna kako da vam prenese potrebno znanje.

Znate da svaka hiruška intervencija boli, makar vam radili pod anestezijom, posle osećate bolove, lekovi imaju kontra efekte na organizam. Ima li ičega što može da bude uslovno rečeno bolno u tim Vašim tretmanima ? Npr .čovek u toku regresije shvati da je bio u prethodnom životu ubica ili ubijen i posle ga to dugo proganja ? Pojasnite malo šta je to tretman regresije.

Prvo pitanje koje ste postavili tiče se bola. U okviru tehnika kojima se ja bavim, budući da su one psihološke i duhovne, vrlo se retko susrećem sa fizičkim bolom. Psihčki bol je ono što gledam svakodnevno. Psihički bol nam stvaraju naša negativna osećanja - strah, zabrinutost, tuga, očajanje, žaljenje, zavist, ljutnja, agresivnost, nezadovoljstvo, nesigurnost, patnja, mogla bih da nabrajam do večnosti. Bolna osećanja neće nestati ako ih poričemo ili potiskujemo. Negativna osećanja su deo našeg života i jedini način da ih prevaziđemo, transformišemo, dezintegrišemo, smanjimo ili razrešimo je da radimo sa njima.

Da, to je sasvim tačno. Suočavanje sa teškim delovima našeg života boli. Mađutim u terapijskoj situaciji kontrolisanog rizika, mi možemo da ih postanemo svesni, da ih osetimo, proživimo i sagledamo problem na nov i drugačiji način koji će smanjiti problem ili otvoriti put ka njegovom rešavanju.

Drugo pitanje je o regresiji. Regresija označava vraćanje u prošlost. U okviru psihoterapije ona vodi do nekog mesta u našem životu gde se stvorio određeni emotivni čvor, uvrežio stav koji kasnije upravlja našim ponašanjem i reakcijama. Nalaženjem i otpuštanjem tog čvora možemo da pokrenemo isceljujuću energiju i da problem sagledamo iz sadašnje perspektive.

Regresija je takođe termin koji se obično koristi da označi tehnike koje klijenta vraćaju u neki od prošlih života ukolko prihvatamo teoriju inkarnacije. Obično se smatra da se vraćamo u onaj život koji nam je važan za sadašnju životnu situaciju. Informacije koje dobijemo iz takve regresije treba veoma oprezno tumačiti i tražiti vezu sa sadašnjim životom i međuljudskim odnosima u kojima se nalazimo. Sećanja na prošli život ne bi trebalo da koristimo kao opravdavanje našeg sadašnjeg ponašanja, već kao znanje o tome gde smo tada napravili grešku i kako sada da je ispravimo ili kako da je ne ponovimo u ovom životu.

Šta Vi mislite o nesvesnoj tehnici negiranja svojih tegoba što većina ljudi radi u vidu konstatacije «šta ima da istražujem šta mi je, popijem jedno, dva pića i odmah mi je bolje» ? Znam da kao psiholog ne smete da propagirate alkoholizam, ali da li zaista tako jednostavan pokušaj rešavanja svojih problema uz čašicu, dve, družnje sa prijateljima u kafani ili poveravanje najboljoj prijateljici uz obilje isplakanih suza, može da donese slične efekte kao prolazak kroz neki od tih seminara gde se čiste aure, čakre i ostale blokade u našem biću, kako fizičkom tako i energetskokm ?

Alkohol verovatno nije rešio nijedan probem, sem što je možda neke iskompliovao. Piće nam pomaže da se opustimo, otvorimo i oslabimo mehanizme odbrane, snizimo percepciju, svesnost i motoričke sposobnosti. Kratkoročno on dovodi do relaksacije od problema ali i do mamurluka, a dugotrajno nam uzima snagu i dostojanstvo.

Razgovor sa prijateljima ima više smilsla i zaista može da bude lekovit. Kada dragoj osobi, u koju imamo poverenja otvorimo dušu, podelimo sa njom svoju muku, onda nam je ipak nekako emotinvo lakše. Još ako znamo i da slušamo, možda ćemo prihvatiti i neki pametan savet kako da rešimo problem koji nas muči.

Ja verujem da je to dobro i da većina ljudi uglavnom prirodno sposobna i jaka da sama, a ponekad uz pomoć partnera, porodice i prijatelja rešava svoje probleme. Tako i treba da bude.

Kada se situacija iskomplikuje, kad sama osoba ima utisak da se vrti u krug ili ne može da izađe na kraj sa određenom situacijom, kad joj treba dodatna podrška ili novi ugao gledanja, sasvim je u redu da konsultuje stručnjaka - lekara, psihologa, bioenergetičara, astrologa itd - koji će joj pomoći da brže i efikasnije rešava problem u kome se našla. Tada ta pomoć treba da bude ograničena, dok osoba ponovo ne stane na svoje noge i ovlada situacijom. Verujem da je važno da svako od nas prihvati odgovornost za svoj život i da ga živi sa ličnom snagom i dostojanstvom, bez nepotrebnog oslanjanja na pomagače različitih profila.

Što se tiče seminara namenjenih duhovnom razvoju, oni su neka vrsta da tako kažem "šlaga na torti". Njihov cilj je da u našem životu otvore neke nove dimenzije znanja, percepcije, senzitivnosti i osećanja. Oni nisu primarno namenjeni rešavanju psihičkih i ličnih problema već pre svega potpunijem doživljavanju stvarnosti, sveobuhvatnosti života i univerzuma u kome se nalazimo.

Vi se bavite tzv.Porodičnim konstelacijama i Poretkom ljubavi u okviru grupne psihološke terapije. Koliko sam shvatila tu se radi o nekakvom preuzimanju uloga, učesnici u grupi biraju ko će da bude njihov otac, supprug i sl. Zar to nije opasno ? Posle ucesnici npr.ne mogu da izađu iz uloge, uobraze da su neko drugi?

Porodične konstelacije su psihoterapijska i isceliteljska tehnika koju je razvio i usavršio nemački terapeut Bert Helinger. One su psihoterapijske u smislu da se bave porodičnom dušom, problemima koji se prenose iz generacije u generaciju. Takođe su i isceliteljske, jer kao sporednu posledicu ponekad imaju i pokretanje snaga organizma da prevaziđe određenu fizičku bolest.

Teško je opisati porodične konstelacije ali je način rada vrlo jasan kad se vidi svojim očima. Osobe koje se nađu na mestima važnim za određenu porodicu - otac, majka, dete, pokojni deda - na osnovu položaja u prostoru u koji su postavljeni, otkrivaju unutrašnju dinamiku u porodici i mesto na kome je nastao problem.

Kada izađu iz tih uloga učesnici više nemaju nikakve veze sa pričom u kojoj su učestvovali. Ona može da ih pokrene u onoj meri u kojoj je slična sa njihovim živonim pričama i da im, ako je to slučaj, da dodano iskustvo i energetski podsticaj kako da promene problem u okviru svoje porodice. Biti na mestu nečijeg oca, sestre ili bake je opšteljudsko iskustvo i veoma je dragoceno u simislu mudrosti, razumevanja, tolerancije i sveopšte povezanosti života koji delimo jedni sa drugima.

Koliko je opasno baviti se ezoterijom na svoju ruku, i da li je sigurnije ako se to radi npr.uz pomoć psihologa kao što je slučaj u radu sa vama? Da li ste u stanju da procenite koga to može u psihološkom smislu da ugrozi ?

Osobe koje zbog ličnih problema počnu da se bave ezoterijom mogu da očekuju da će im duhovni rad pojačati i istaknuti te probleme. Onda će morati njima podrobnije da se pozabave. Moguće je da se osoba sama, "na svoju ruku", bavi duhovnim sistemima i da ima dobre rezultate. To je teži put, koji je pun različitih komplikacija i mogućih stranputica ali danas postoji dosta dobre i kvalitetne literature za različite oblasti duhovnog proučavanja.

Neki ljudi više vole da duhovnim putem koračaju sami a neki u društvu. Sve ima svoje loše i dobre strane. Uz osobu koja je iskusna, pažljiva i kompetentna u svojoj oblasti, napredak je za početnika sigurniji, brži i pouzdaniji. Početnik ne mora sam da otkriva toplu vodu i ne mora da se penje stepenicama ako postoji lift. Takođe će uz kvalitetnog učitelja određenom oblašću ovladati sa manje grešaka, strahova i blokada u razvoju.

Da li mislite da se uz pomoć ezoterijskih veština može promeniti svoja sudbina i kako ?

Ako postavimo pitanje determinizma, ono što ja verujem je da smo mi tvorci svoje sudbine i da smo odgovorni za svoj život. Postoji iskusvo koje smo odabrali da steknemo u ovoj inkarnciji, lični i duhovni razvoj koji nastojimo da ostvarimo i naši potencijali koji čekaju da budu ispoljeni. Mi smo u ovom životu zato da bismo težili oslobađaju svog savršenog bića, svog jastava, ostvarenju celovitosti i takođe da služimo univerzalnoj volji ili božanskom biću u njegovoj kreaciji.

Dobro je da ezoterijske veštine služe toj svrsi. Mislim da one mogu da nas ojačaju i energizuju, da nam daju dodatno razumevanje univerzuma i zakona u njemu, da nam otkriju načine na koje bolje možemo da funkcionišemo sami sa sobom i da imamo veće saosećanje i više mudrosti za ljude oko sebe i svet u kome se nalazimo.

Jedno konkretno pitanje kada je ljubav u pitanju, jer ljude posle nestašice novca navise muči nedostatak ljubavi. Da li osoba može da putem neke ezoterijske veštine učini sebe prijemčivijom za ljubav, da li može da postane privlačnija za druge, da „prizove" ljubav, ili na isti način novac, i da li mi uopšte nesvesno „prizivamo", događaje, osobe, nesrecu, bolest ?

Baratanje energijama, a time ljubavnim i novčanim pitanjima, u ezoteričnom smislu ne ostvaruje se kroz menjanje prirodnih zakona, već pojačavanjem ili smanjivanjem naših energetskih kapaciteta za određeni tip akcije. Tehnike vizuelizacije, koncentracije, sugestije koje sa danas veoma koriste u psihologiji uspeha, samo su novo pakovanje za stare ezoterične metode privlačenja ili prizivanja određenih stanja i događanja.

Osnovni zakon se svodi na to da ono na šta ste usmereni to raste. Ako ste usmereni na ljubav, zadovoljstvno, pozitivna stanja to će napredovati i rasti u vašem životu. Ako stalno gledate u pravcu briga, straha, bolesti onda će se to događati. Dobijaćete ono u pravcu čega usmeravate svoju energiju.

U tome se slaže kako psihologija tako i istočni i zapadni sistemi duhovnog razvoja.

Znači li to da osobe koje su bolesne treba da negiraju svoju bolest da ne bi „prizvali" pogoršanje svog stanja ? Dovoljno da je pozitivno misle, da se ne opterećuju tegobama i bolest će proći sama od sebe ?

Ne, nikako.Svaka osoba koja ima određenu dijagnozu treba redovno da ide kod svog lekara i da uzima prepisanu terapiju. Kako je bolest u svakom slučaju između ostalog na neki način „manjak energije" bolesna osoba treba da sama pronađe način, kako da povrati unutrašnju stabilnost a samim tim će se i energija organizma pojačati. Treba da se bavi onim delatnostima, bilo da se radi o hobiju, profesiji ili nekim drugim aktivnostima koja mu pružaju zadovoljstvo, nečim što mu odlvači misli od bolesti i tegoba, i samim tim će se one polako smanjivati. Zbog toga se stalno insistira na pozitivnom stavu u životu, a ono podrazumeva okretanje svemu što je u životu pozitivno i na generalnom i na ličnom planu.

Saturn će u septembru 2007. ući u znak Device i boraviti tu oko dve godine pa će doneti sumornije raspoloženje mnogima, kako se odbraniti od takvog njegovog uticaja ?

Dobila sam jednom dobar savet koji sada prenosim i Vama i čitaocima. On se glasi: "Okreni ga na dobro!"

To znači da ću posmatrati delovanje Saturna kao Velikog karmičkog učitelja. Sve što donese u moj život posmatraću kao životnu lekciju kojom je potrebno da ovladam i koja je tu za moje dobro i da me učini boljom i mudrijom osobom.Neću se pitati zašto se to beš meni dešava od surovog univerzuma i zašto moram da patim ili da mi bude teško. Pitaću se šta je potrebno da uradim i šta mogu da naučim iz te izuzetne situacije. Pokloniću se Velikom učitelju, sa sve svoje četiri planete u Devici, i reći: "Ja sam tu. Promeni me i učini me dostojne tvoje lekcije."

Razgovro vodila Jasminka Holclajtner ( delovi intervjua objavljeni u vanrednom izdanju „Horoskop za 2007." komplanije Novosti).

Kontakt sa Majom Mandić možete ostvariti preko telefona 063 277973 i preko www.arkonmaja.com